Povodom Svetskog dana knjige i u saradnji biblioteke grada Beograda i Srpskog bibliofilskog društva, u bilioteci grada Beograda, otvorena je izložba "Ivo Andrić: neobična bibliofilska izdanja", na kojoj su prvi put široj javnosti predstavljeni nepoznati primerci Andrićevih knjiga, kao što je "Na Drini ćuprija" - lični primerak srpskog nobelovca, na kojoj je on olovkom pisao predloge naziva za svako od 24 poglavlja.

Više o ovom otvaranju pročitajte i na sajtu Biblioteke grada Beograda.

Pogledajte galeriju izloženih knjiga ОВДЕ

Izložba bibliofiskih primeraka knjiga Ive Andrića povodom 120 godina njegovog rođenja, 50 godina od dobijanje Nobelove nagrade i 10 godina od osnivanja Srpskog bibliofilskog društva, u biblioteci grada Beograda, od 23. do 30. aprila.

Opširnije »»

Srđan Stojančev, predsednik Srpskog bibliofilskog društva, dao je beogradskom dnevnom listu PRESS intervju čiji adržaj u celosti ovde objavljujemo.

Kliknite na sliku da biste videli ceo tekst.

U četvrtak 29. decembra 2012, godine, u biblioteci "Milutin Bojić", održano je književno veče sa Ivanom Lazarevićem, autorom knjige PROSTITUCIJA KROZ VEKOVE - priča o najstarijem zanatu na svetu, čiji je izdavač Srpsko Bibliofilsko društvo.

Опширније...

Spomen-ploča Gligoriju Vozaroviću

Izvor: Večernje novosti

Izuzetno uman, beskrajno radoznao i fanatično radan, Gligorije Vozarović (1790-1848) ostavio je iza sebe veliki i trajan beleg. U obnovljenoj Srbiji bio je prvi knjigovezac, knjižar, izdavač, mecena... Na mestu gde je držao svoju knjižaru u Kralja Petra 4, u sredu u 11 sati biće otkrivena spomen-ploča. To je šesnaesto obeležje u okviru kulturnog poduhvata „Vratimo dug piscima" koji vode Ministarstvo kulture, „Večernje novosti" i opštine. Rođen u Ležimiru na Fruškoj gori, za Vozarovića se ne zna gde se školovao u ranoj mladosti, ali je ostalo zapisano da je u Zemunu izvesno vreme radio kao gostioničarski poslužitelj.

Опширније...

Završen je 56. Sajam knjiga.

Prvo pojavljivanje Srpskog bibliofilskog društva definitivno je primećeno.

Naš štand je, zajedno sa štandom Antikvarne knjige,  koncepcijski kao i po raspoloženju koje je vladalo na njemu, bio potpuno drugačiji od ostalih štandova na sajmu. Deo atmosfere sa sajm pogledajte u našoj galeriji na sledećem linku Beogradski sajam knjiga »».

Brojni posetioci našeg štanda mogli su da vide i kupe prvu knjigu koje je izdalo naše društvo (Prostitucija kroz vekove), ali i da vide i kupe antikvarne knjige, kao i majstorski povezi Aleksandra Ćeklića.

Iskoristili smo priliku da Žaklini Kiš, našoj sve poznatijoj književnici, uručimo zahvalnicu za doprinos radu društva, a ona je nama poklonila svoju knjigu Pečat u crvenom vosku sa posvetom i željom da ostane u našoj arhivi do XXV veka.

Na štandu nas bilo uvek najmanje dvojica koji su razgovarali sa posetiocima štanda, davali odgovore, delili letke društva, pričali o njemu, a stalnu ekipu su činili Srđan i Branislav Stojančev, Filip Tomašević i Ivan Lazarević.

Stekli smo korisno iskustvo za naše sledeće pojavljivanje koje bi prema našim sadašnjim planovima trebalo da bude na prolećnom sajmu knjiga u Novom Sadu.

Između ostalog zbog tog iskustva neće se dogoditi da u katalogu sajma stoji skraćeno „Srpsko bibl. dr.", pa da na štand dolaze posetioci koji traže bibliju, misleći da smo biblijsko društvo.

Na samom štandu dobili smo poziv da prisustvujemo osnivačkoj skupštini Bibliofilskog društva Republike Srpske koja bi trebalo da se održi sredinom nevembra u Bosanskoj Gradiški.

O knjizi "Prostitucija kroz vekove - priča o najstarijem zanatu na svetu" Ivana Lazarevića i o večitoj temi koja ne poznaje granice, piše zagrebački Večernji list:

U galeriji RTS-a 15. septembra otvorena je izložba umetničkih poveza knjiga Aleksandra Ćeklića. Izložena su 42 kožna poveza rađena na tradicionalan ili na moderan način.

Izložbu je otvorio akadmik Ljubomir Simović, koji je, između ostalog, rekao:

"Ćeklić spasava, obrađuje, oživljava i povezuje knjige iz najrazličitijih oblasti. Bilo da se radi o romanima Isidore Sekulić ili Sjenkjeviča, o Aristofanovoj "Lizistrati" ili Bonarovoj prepisci, o Koroovim pejzažima, istoriji Novog Sada ili o Novom i Starom zavetu, o pesmama Sime Pandurovića ili o Kamijevim beležnicama, o Dušanovom "Zakoniku" ili o narodnim vezovima ili o Mediali, Ćeklić svaku knjigu obeležava znakom kojim su nagovešteni, i u kome su sažeti, njen duh i sadržaj.

Do tog sažetog znaka-slike, koji stavlja na povez, Ćeklić je došao u prisnom dosluhu sa samom knjigom. Ali je, u isto vreme, svakoj od tih knjiga utisnuo i svoj lični umetnički pečat."

Izložbu prati i luksuzan katalog u izdanju RTS-a u kome je tekst napisao predsednik saveta za likovno stvaralaštvo i direktor Televizije Nikola Mirkov. Nadahnut tekst Nikola Mirkov završava rečima:

"Savitljivost rebara njegovih poveza, čvrstina konstrukcije, postojanost materijala i, nadasve, laserska probojnost naše ljubavi, zaloga su izvesnosti prizora koji nazirem: za pedeset ili stotinu godina, ovde, okupljeni oko Ćeklićevih knjiga, kao oko žrtvenika, roje se neki ljudi, koji neodoljivo liče na nas."

Izložba je otvorena do 30. septembra.

Poštovani bibliofili!!

Srpsko bibliofilsko društvo je zaključilo ugovor i sa UNIVERZITETSKOM BIBLIOTEKOM „SVETOZAR MARKOVIĆ" iz Beograda.

Pod istim uslovima kao i kada je reč o Biblioteci grada Beograda, sada se članovi Srpskog bibliofilskog društva mogu učlaniti i u ovu biblioteku sa velikom tradicijom.

U ime Univerzitetske bilbioteke "Svetozar Marković" ugovor je potpisala direktorka dr Stela Filipi Matutinović,  a Srpsko bibliofilsko društvo je preuzelo obavezu da pomaže u sređivanju bibliotečke građe ove biblioteke.

Beograd,15. Septembar 2011.

Srpsko bibliofilsko društvo, u cilju osavremenjivanja svog imidza, ali i novih mogućnosti saradnje sa ustanovama, organizacijama i preduzećima u Srbiji (ali i šire) napravilo je novu savremenu člansku kartu koju imate ovde priliku da vidite.

Do ovog trenutka postigli smo sporazum sa Bibliotekom grada Beograda sa kojom smo sklopili ugovor o saradnji koji su potpisali Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda i Srđan Stojančev, predsednik Srpskog bibliofilskog društva, koji našim članovima daje mogućnost da se učlane u pomenutu biblioteku uz plaćanje godišnje članarine od 100 dinara, sa svim pravima člana.

Oni koji poseduju našu novu člansku kartu dovoljno je da je prilikom upisa u Biblioteku grada Beograda  pokažu i pozovu se na pomenuti ugovor.

O svim sledećim postignutim sporazumima i potpisanim ugovorima obavestićemo naše članstvo preko ovog sajta.

Beograd, 30.8.2011.