Никола Тесла у Београду - Спајаће нас електрика

"Ја осјећам много више, но и што могу да кажем. Стога Вас молим да јачину мојих осјећања не мерите по слабости мојих ријечи. Истргнут сам из сред послова да амо дођем и још не могу да се ослободим мисли и идеје, које ме ево и овде прате. У мени има нешто, што може бити и обмана, као што чешће бива код младих, одушевљених људи, али ако будем сретан да остварим бар неке од мојих идеала- то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та: да је то дјело једног Србима. Живило Српство!"
Ове узвишене речи изговорио је усхићени Никола Тесла, када је изашао из вагона брзог воза на београдској железничкој станици, пред више хиљада раздраганих сународника у среду 20. маја (по старом календару), односно 1. јуна 1892. године (по новом календару). Наиме, Тесла је после веома успешних предавања по највећим европским градовима и после смрти и сахране мајке и своје краће болести отишао у Будимпешту. У главном граду Мађарске га је чекао позив града Београда, Велике школе и Српског инжењерског друштва да дође у, прву, посету српској престоници и да одржи предавање великошколској омладини.Teсла је ова позив радо прихватио и док је излазио из воза окупљени народ је клицао: "Живео Тесла, велики српски сине! Добро нам дошао."
На железничкој станици - пишу "Српске новине" - "дочекали су милог госта председник београдске општине, чланови одбора за дочек, професори, великошколска омладина и врло много грађана и београдске публике што се беше ту скупила, да дочека свог брата, који је у далеком свету стекао својим научним радом чувено име."
После срдачног сусрета и упознавања са представницима београдске
општине упутио се с њима у варош. На Теслином кошчатом лицу се могло, тврде савременици, приметити јако усхићење. Када је хтео да седне у кола заорила је одушевљена маса окупљеног народа: "Живео Тесла."Збуњен велики научник
рекао је онима који су му били најближи: "Браћо Срби не усхићујте се толико!."
Никола Тесла је одсео у хотелу "Империјал", који се тада налазио на месту данашњег платоа где је споменик Петру Петровићу Његошу, односно на простору између нове зграде Филозофског факултета и Капетан Мишиног здања. У хотелској књизи приспелих гостију 20. маја / 1. јуна 1892. године скромно је уписао: Никола Тесла електро- техничар из Пеште.
У четвртак 21. маја / 2. јуна 1892. године Тесла је пре подне у пратњи г. Андре Николића, министра просвете и црквених послова примљен у аудијенцију код младог краља Александра Обреновића, која је, мимо уобичајеног протокола, трајала чак цео један час. Затим је отишао код краљевог намесника г. Јована Ристића, да би се у подне вратио у хотел на ручак.
После подне Тесла је обишао Народни музеј и кабинете Велике школе. Тачно у 16 часова појавио се у препуној сали Велике школе, где га је дочекала сва великошколска омладина бурним узвицима: "Живео! Добро нам дошао." По извештају "Новог листа", прво, је ректор г. Никола Алковић окренувши се према Тесли рекао следеће речи: "Господине сматрао сам за своју свету дужност да вам представим овде нашу будућност, нашу омладину. Исто тако мислим да испуњујем и једну дужност према њима представивши им Вас. И не могу ништа друго, до да заједно с њима викнем: Живео!" Славни научник се, потом, захвалио, на овом величанственом дочеку, следећим речима "лепим јужним дијалектом": "Господо и браћо! Одушевљен дочек који сам доживео у Београду необично ми је мио, а нарочито овај ваш дочек. Ја у вама гледам младо Српство, које има да ради на општем делу свију Срба.
Али господо, немојте мислити да сам ја, отишавши са свог огњишта, заборавио на свој род и племе, не, ја сам остао Србин и тамо далеко преко дебелога мора, услед испитивања, којима се бавим.
Ми се налазимо пред великим преображајем науке. Цео свет ради да што више допринесе том делу програса, па и ми Срби то радимо и треба да радимо. И ако смо робовали пет стотина година , ми ипак не треба да очајавамо, јер све се може постићи. А природа нам је богато дала све своје дарове, те можемо рећи, да је српски народ на првом месту позван да успешно ради за борбу целог човечанства.
Зато браћо моја, посветите се .... одушевљењем раду, који треба бити и нама на првом месту, као и целом човечанству и само тако ћемо томе надокнадити све оно што смо изгубили. Само тако помоћу науке ми ћемо једнога дана моћи рећи , да смо окајали старе грехе и да смо повратили, све оно, што смо на Косову на сабљи изгубили. Живело Српство."
Потом је Тесла одржао предавање великошколцима о својим проналасцима, комбинујући га са оним које је већ изговорио у Лондону. Затим је , око 17,3о часова, у пратњи професора и чланова одбора обишао Келемегдан.
Увече 2. јуна организован је у част Николе Тесле, банкет у Смутековцу - крај Београда где се налазила "Вајфертова пивара" на Топчидерском брду, данас зграда Београдске индустрије пива". На тој гала вечери били су присутни сви виђенији Срби и Београђани, њих око стотину. На почетку банкета прву здравицу је "напио" председник београдске општине г. Маринковић и то Његовом величанству краљу Александру Обреновићу пожелевши да га Бог поживи на срећу земље и народа, а на корист науке којој је поклонио пажњу, примивши необично љубазно и радосно нашег драгог госта. Самом Тесли, први је, наздравио Никола Алковић, ректор Велике школе. У лепом говору он је напоменуо , између осталог, да се веома радује, у име највећег просветног завода у Србији, што је српско име његово стакло толикога гласа у научном свету, да се сви Срби њиме могу поносити. Никола Тесла се, усхићен, захвалио на здравици и у своме обраћању присутнима поменуо "да ће његово срце, далеко преко Атланског океана, вазда куцати за Српство и његову будућност и у часовима, када се његове мисли буду носиле у сферу електричних таласања". Затим је г. Ђока Станојевић, професор Војне академије наздрављајући Тесли изнео у живом и лепом говору, на начин разумљив и за обичан свет, какве су заслуге Теслине у електротехници.
Али, вече је достигло врхунац тек када је устао наш омиљени лекар и песник, тада седа старина, Јован Јовановић Змај. Он је поздравио милог госта песмом "Поздрав Николи Тесли пре доласка му у Београд", коју је сам изрецитовао. Ганут до суза Тесла му је, још док је Змај читао своје строфе, пришао и пољубио му руку. Прослављени научник је потом рекао следеће објашњавајући овај свој гест: "Кад ми је било најтеже у Америци и када сам био од свих одбачен и несхваћен, с горким сузама читао сам Вашу поезију, а сада Вам обећавам да ћу Ваше стихове превести на енглески језик и у Америци објавити. Чини ми се да ће то бити значајније за Српство него и моји радови на пољу електрицитета."
Затим се Тесла обратио присутнима следећим речима:
"Господо и браћо! Не бих био Србин, и не бих се српски осјећао кад вечерашње вече не бих рачунао у најсретније и најдрагоценије часове у животу. Од како сам оставио отаџбину своју и винуо се у далеки свијет, као и сваки човјек, имао сам и успјеха и неуспјеха, и радосних и мрачних и сретних и несретних тренутака. Но опет за то могу рећи, да ми је срећа била наклоњена, и да сам имао више радосних но тужних дана, јер сам сразмјерно за кратко вријеме достигао велике успјехе и добитке. Али, слободно, без икакова претјеривања могу рећи да никад нисам био задовољнији, нити сам икада осјећао овакву сласт успјеха, као што осјећам сада овдје, у средини вашој и уз ваше признање, мила браћо, моја.
А сада ћу Вам испричати кроз какве буре научник пролази да би дошао до открића. Била је ноћ. Држао сам једну жицу у једној а другу у другој руци, а поглед ми је био уперен у стаклену цијев. Саставио сам жице, али цијев се није освијетлила. Ја се у мало нисам срушио. Да ми је топовско тане груди пробило, не би ми било теже и горе. Али опет сам се прибрао. Изашао сам поново да прегледам цијелу справу и тада сам нашао, гдје на једном мјесту жице нису биле спојене. Спојио сам их и цијев је засвјетлила. Мојој радости није било краја. То су били тренуци екстазе. Такав један тренутак за мене је и сад, после овог ласкавог поздрава од човјека (Змаја), који је једини у Српству, кога толико штујем и цијеним, и чије сам пјесме у далекој туђини читао, љубио их и сузама залијевао."
Било је још здравица. Тесла је и по трећи пут морао да се захвали и нагласио да је срећан "што се находи у овом српском скупу, и да ће му мисли вазда бити са Српством."
Весеље је трајало до пола један после поноћи, када је Никола Тесла устао и опростивши се од присутних отишао испраћен бурним "живео" и "срећан пут". Сутрадан 22. маја / 3. јуна 1892 године Тесла је брзим возом, у 5,22 часова, из Београда отишао у Будимпешту а одатле опет у - Северну Америку. Тако је прошао први и једини за живота боравак Николе Тесле у престоници Србије.

Срђан Стојанчев

ПОЗДРАВ НИКОЛИ ТЕСЛИ
при доласку му у Београд

Не знам шта је, је л' суштина
Ил' то чини само мис'о, -
Чим смо чули: долазиш нам,
Одмах си нас електрис'о.

На што жице спроводнице!
Електрика јури широм,
Ваздухом ће бити споја,
(После може и етиром).

- - Стоји стабло, стоји Српство,
Мајка сваком листу - сину ;
Најсвежији лист му трепну,
Па одлете у даљину.

Ти нам, Тесла, ти врличе,
Оде летом јаче струје,
У далеку Колумбију,
Да ти умље колумбује.

И ти Тесла, у којем се
Исполинске мисли роје,
Тебе враћа неодоље,
Да пољубиш стабло своје.

Љуби стабло дојчине му,
Стисни дојку, сине врли;
Свака грана српског стабла
Тесли тепа, Теслу грли.

Београд је данас сретан,
Рукујућ' се српском диком
И открива срце своје
Пред Србином велебпиком.

Но ти мораш опет натраг,
- Састанак нам кратка траја -
Ал топлоту носи собом
Братинскога загрљаја.

Остварена ј' мисо твоја,
Мис'о дивна и голема;
Међу нама биће везе,
А даљине нема, нема.

Разумеће листак свежи
Сваку жилу својег стабла,
Спајаће нас електрика
(Електрика наших срца)
И без жица и без кабла.

Змаj Jова.

< Претходна		Следећа >