Сакупити расуто културно благо

Пре неколико месеци једна група људи је, посредством „Политике", најавила да ће кренути по европским библиотекама да попише српске средњовековне књиге које се у њима чувају. Већина тих књига је нелегално изнета из Србије и других српских земаља.

Бугари су у Првом светском рату буквално караванима односили уметничко благо из Србије. Све су поновили и у Другом светском рату. Претходно су много шта вредног за српску историју и културу уништили. Испразнили су црквене музеје у Нишу и Скопљу и претресли на десетине и стотине цркава и манастира, односећи одатле чак и целе иконостасе. Свим тим предметима и старим књигама добро су напунили своје државне и црквене музеје и библиотеке. Сматра се да су у време два светска рата однели из Србије 1.300 до 1.500 руком писаних средњовековних књига. Просто је невероватно да за све протекле године наше власти, ни световне ни црквене, нити нека установа културе, нису ни помислиле на то да се од Бугара затражи да врате оно што су однели. То је јединствен случај, посебно када се зна како су у другим земљама упорни да врате оно што им је отуђено. Из једног манастира у овчарско-кабларском крају у Првом светском рату однете су три старе рукописне књиге, а једна је завршила у некој библиотеци у Лондону (или Ливерпулу, не сећам се најбоље). Једна Енглескиња је ушла у траг тој књизи (о овом је „Политика" давно писала) и обећала да ће све учинити што буде у њеној моћи да се она поново нађе у манастиру из којег је однета, али да неко из Србије мора у томе да јој помогне тако што ће званично затражити да се књига врати. Али из Србије се нико није ни огласио, а камоли да је нешто и предузео - и ствар је пропала. Нигде није толико средњовековних рукописа уништено као у Србији. Тек мањи део је остао, а од тог малог, значајан број је покраден и сада се налази у разним европским библиотекама. Како је могуће да овде нико ништа не предузима да се ови, за нас више него драгоцени, рукописи (као и разни други уметнички експона- ти) врате тамо где су били пре него што су однети? Али баш нико? Јесмо ли се стварно заувек одрекли онога што представља непроцењиво вредно српско културно благо? Зашто?

Марија Ракочевић,

Земун

И Српско библиофилско друштво се придружује овом питању!